Практичне потребе
Физичко лице: Означава живу особу, природни субјект права. Физичко лице је
независно правно лице, односно може стећи права и преузети обавезе у своје
име.
Правно лице: Организација, која поседује имовину и посебне намене коју је
друштво препознало и правни систем обдарио независним лицем. (нпр. д.о.о.)
Привредно друштво:Привредно друштво је пословно заједничко улагање
основано финансијским доприносом чланова, у којем чланови учествују у
добити и заједно сносе губитке.
Пословни план: Писани документ који описује и анализира пословање и
пружа детаљне прогнозе за његову будућност. Пословни план такође покрива
финансијске аспекте покретања или развијања пословања – колико новца је
потребно улагати и како потрошени новац вратити у предузеће.
ПРАВНЕ ФОРМЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТВА
Једна од најважнијих пословних одлука за предузетника је одабир правне
форме која се мора дефинисати приликом оснивања предузећа. То се одвија
приликом регистрације самосталног предузетника или ако желимо да послујемо
као привредно друштво – оснивањем предузећа. Ова одлука значајно утиче на
пословне резултате.
Приликом оснивања предузећа, најзначајнији правни облици (или правне
форме) су:
• Самостални предузетник
Индивидуални предузетник, као правна форма, је физичко лице које је
регистровано за обављање делатности и тиме за остваривање прихода. Лице
не може бити регистровано као више од једног предузетника, тј. физичко лице
је присутно као једно лице. Регистровани предузетник мора имати дозволу за
обављање своје делатности.
Предузетник има право на добит током пословања. Сав остварени приход, тј.
зарада у овом случају, припада предузетнику.
Предузетник у потпуности одговара својом личном имовином за све обавезе
које проистичу из његових активности. Имовина укључује средства стечена
током пословања, али и имовину која је била код предузетника пре него што је
започео пословање.
• Друштво са ограниченом одговорношћу (д.о.о.)
Друштво са ограниченом одговорношћу, као правна форма, може бити изабрано
за оснивање привредног друштва. Оснивачи могу бити: једно или више правно
и/или физичко лице – у својству чланова друштва, ради обављања одређене
привредне делатности под заједничким именом.
Законом је прописан минимални износ оснивачког капитала друштва са
ограниченом одговорношћу, који износи 100 динара (За поједине делатности
закон може прописати и већи износ). Оснивачи само одлучују колики ће бити
почетни капитал. Оснивачки капитал може бити у готовини, имовини или
правном облику.
Д.о.о. као привредно друштво, одговорно је за све обавезе и имовину предузећа.
Међутим, чланови друштва са ограниченом одговорношћу нису одговорни
за све обавезе друштва, само у мери пропорционалној њиховом учешћу у
основном капиталу. Они не морају да преузимају одговорност за своје обавезе
својом личном имовином, али ако се догоди злоупотреба, илегалне активности
и штета, оснивачи друштва с ограниченом одговорношћу биће одговорни за
обавезе компаније.
Оснивачи имају удео у капиталу предузећа сразмерно уделу у основном
капиталу, али то се може другачије назначити у оснивачком акту.
• Командитно друштво
Командитно друштво је правна форма привредног друштва и правно лице
које приликом оснивања мора имати најмање два члана – комплементар и
командитор. Оснивачи командитног друштва могу бити правна лица и физичка
лица. Од оснивача најмање један мора бити комплементар и најмање један
командитор.
Комплементар је члан и оснивач који за све обавезе командитног друштва
одговара неограничено, имовином коју је унео у командитно друштво.
Командитор је члан друштва који има ограничену одговорност и он одговара
до висине свог улога. И комплементари и командитори могу бити физичка лица,
али и фирме.
Из наведеног се јасно види да оснивачи командитног друштва немају исти
статус. Поред тога, комплементар је оснивач који води фирму и заступа је у
извршењу послова, док командитори као оснивачи немају оваква овлашћења.
• Акционарско друштво (АД)
Акционарско друштво је правно лице чији је основни капитал утврђен и подељен
на акције једнаке номиналне вредности. Ова правна форма друштва настаје
удруживањем капитала једног или више оснивача, који се називају акционари.
Акционари могу бити и особе и правна лица (физичка лица – домаћи и страни
држављани, као и фирме).
За све обавезе друштва или губитке акционарско друштво одговара целокупном
имовином. Акционари одговарају за обавезе фирме ограничено и то имовином
коју су унели у друштво (као и имовином коју су уписали за унос). Акционари
не одговарају за обавезе и дугове друштва својом личном имовином, осим ако
дође до злоупотребе и настанка губитака, када морају одговарати за ту штету.
ПОСЛОВНИ ПЛАН
Пословни план је писани документ која описује и анализира пословање и
пружа детаљне прогнозе за његову будућност. Пословни план такође покрива
финансијске аспекте покретања или развијања пословања – колико новца је
потребно улагати и како потрошени новац вратити у предузеће.
Писање пословног плана је озбиљан и одговоран посао. Готово без изузетка,
сваки власник плана је срећан што га има, а сваки предузетник без плана жели
да га напише.
ЗАШТО ПИСАТИ ПОСЛОВНИ ПЛАН?
• Помаже у зарађивању новца!
Већина кредитних инвеститора, пословних партнеразахтева писани пословни
план пре него што озбиљно размотре пословну понуду. Чак ће и власник
некретнине размислити коме ће изнајмити стан или кућу пре него што је изда.
Стога би пословни партнер такође желео да види да има посла са одговорним
предузетником,који разуме шта ради и прави добро осмишљен план за
стварање стабилног, профитабилног партнерства. Наравно, сваки предузетник
током свог пословања може да се суочи са бројним ризицима, али мора бити
сигуран да има добре шансе за успех.
• Помаже у одлучивању о наставку или обустави!
Власник предузећа је најважнија особа која треба да буде сигурна да су
планови основани. Стога планирање има двоструку сврху: оно одговара на сва
питања која постављају потенцијални зајмодавци и инвеститори, али такође
дефинише како новац тече у животу предузећа, које су њене снаге и слабости,
да ли постоје шансе за успех.
• Побољшава пословно размишљање!
Писање плана омогућава нам да видимо како ће промена неких делова плана
повећати приходе или испунити друге циљеве. Између осталог, предузетник
мора имати аналитички начин размишљања. Неки аспекти пословања могу
се испитати и сопственим анализама, које могу осветлити многе проблеме
пре него што се планови примене. Ова способност повећава шансе за успех
дорађивањем пословних планова.
• Побољшава шансе за успех!
Предузетништво је несумњиво ризично. Отварање или проширење предузећа
укључује улагање сопственог, позајмљеног или новца инвеститора. Ако све
буде у реду, можемо остварити профит и отплатити кредите, али ако је процена
погрешна, предузетник и инвеститори могу изгубити новац и доживети неуспех.
• Помаже у опстанку!
Многи предузетници проводе безброј сати бавећи се хитним ситуацијама,
једноставно зато што нису научили како да планирају унапред. Писмени
пословни план нуди јасан пут у будућност и олакшава доношење одлука. Неки
проблеми и могућности су следљива промена правца, док други представљају
збуњујуће факторе који се могу избећи позивањем на пословни план. Писани
пословни план помаже нам да се суочите са неочекиваним променама.
На пример, ако смо планирали да наше пословање сигурно траје три месеца
након покретања, али у четвртом месецу се испостави да послује са губитком
од 100 евра недељно, пословни план може помоћи да уочимо шта треба да
променимо. Превише је лако заваравати се предузетничким приступом који
ствари третира са ставом „само месец или два и покрениће се“, уместо да
дугорочно стално упоређујемо резултате са нашим циљевима.
ПРЕДЛОЖЕНА ПОГЛАВЉА ДОБРОГ ПОСЛОВНОГ ПЛАНА:
Сваки предузетник је другачији, па је и сваки пословни план другачији. Међутим,
постоје кључни елементи које би сваки добар план требао да има, и увек је
добро дати јасан и тачан резиме пословних циљева у пословном плану.
1.Резиме
Резиме је прво поглавље, које се напише тек на крају састављања пословног
плана, зато што треба да истакне оно о чему намеравамо да разговарамо у
остатку плана. Требало би да садржи оно што очекујемо од посла. Ово поглавље
резимира закључкеиз свих наредних делова кроз две до три странице. Лако
може бити да неко ко нема времена да проучава читав пословни план, прочита
само резиме.
2.Опис предузећа
У овој фази пословног плана треба укључити опис компаније. Треба да садржи
кључне информације о предузећу, циљевима и потрошачима.
Опис предузећа такође треба да истакне како ће се издвојити од осталих
предузећа и како ће понуђени производи и услуге бити корисни циљној публици.
3.Анализа тржишта
У идеалном случају, анализа тржишта дефинише однос између понуде и тражње,
тржишни јаз и могућности продаје. У овој фази морамо да користимо податке
о истраживању тржишта и разне статистичке извештаје да бисмо знали колико
су купци отворени за наше производе / услуге, да ли се очекују промене и како
се компанија уклапа у тржишно окружење.
4.Анализа конкуренције
Добар пословни план представља јасно поређење предузећа са директним и
индиректним конкурентима / конкуренцијом. Предузетник мора знати своје
снаге и слабости и како се његово пословање може издвојити од остатка.
5.Организациона структура и управљање
Након анализе тржишта, пословни план описује организациону структуру
компаније, тј. представља руководиоце компаније, резимира њихове вештине
и њихове примарне одговорности на послу.Ово је најчешће приказано на
дијаграму:
6.Презентација производа и услуга
Свако ко прочита овај део пословног плана мора тачно да зна шта предузетник
планира да креира и прода, колико дуго ће производи бити на тржишту и како
ће задовољити постојеће потребе. Такође је вредно поменути добављаче. Ако
знамо колико кошта производња и колики приход очекујемо, много је лакше
даље планирати.
7.Маркетинг план
У пословном плану је важно описати како ће производи и услуге доћи до базе
потенцијалних купаца. О томе се ради у маркетингу. Морамо прецизно одредити
кораке потребне за промоцију наших производа, одабрати праву маркетиншку
стратегију и буџет.
8.План продаје
Како да продајемо производе / услуге? – Ово је најважније питање на које ћемо
добити одговор када саставимо продајну стратегију или план продаје.
Писањем овог поглавља требао би се у великој мери ослањати и бити доследан
анализи тржишта, конкуренције и маркетиншком плану.Добро полазиште
је одредити циљно тржиште, количину производа / услуга које желимо да
продајемо, цене и ток продаје (на пример, континуирано или када за то постоји
потражња?). Због тога је веома важно да предузетник познаје и своје производе
и купце!
9.Потреба за финансирањем
Ово поглавље се препоручује само ако су потребна додатна средства за
спровођење одређеног пројекта у унапред утврђеном року. У овом случају,
једно цело поглавље се може посветити писању о стицању и начину коришћења
потребне количине новца.
10.Финансијске прогнозе
Последњи део пословног плана укључује финансијске циљеве и очекивања
која су постављена на основу истраживања тржишта. Генерално се процењују
очекивани приходи за првих 12 месеци и очекивани приходи за другу, трећу,
четврту и пету годину живота предузећа.
ПОТЕНЦИЈАЛНИ ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА
ЗА ПОЧЕТАК ПОСЛОВАЊА:
Већина малих предузећа започиње бизнис из једног или комбинацијом неколико
доступних извора:
1.Лична уштеђевина
2.Позајмице од блиских пријатеља и рођака
3.Новац од продаје непокретности
4.Субвенције
5.Банкарски кредити
6.Капиталне инвестиције
Зајмови и капиталне инвестиције захтевају много планирања и анализа. Из тог
разлога, неопходно их је детаљније проучити.
• Зајмови
Зајам је у основи једноставан концепт: Зајмодавац даје новац зајмопримцу у
замену за обећање, да ће зајам бити отплаћен. Зајмодавац може бити банка
(банкарски кредити), члан породице, предузетник или било ко други ко је
спреман да позајмљује новац. Зајмодавац мора да се увери да зајмопримац
има довољно стабилних и поузданих финансијских средстава и извора
прихода да би могао на време да врати позајмљени новац. Зајмодавац готово
увек наплаћује камате, што надокнађује зајмодавцу ризик невраћања зајма.
Зајмодавац обично издаје такозвани уговор о зајму, који садржи детаље о
зајму и права и обавезе уговорних страна.
Иако су ови основни концепти једноставни, нису свима јасни. На пример, неки
људи улажу много енергије у позајмљивање новца, али мало размишљају о
напорном послу који долази с његовом отплатом.
• Капиталне инвестиције
Капитални инвеститор купује део предузећа и постаје његов власник
(акционар). Капитални инвеститор учествује у добити предузећа ако је она
успешна. У супротном, међутим (у зависности од правне форме компаније), он
ће учествовати у губитку само до висине својих улагања. Другим речима, ризик
већине улагања ограничен је на акумулирани новац, који може да се изгуби
ако посао пропадне.
Инвеститори очекују од предузетника да њихов новац сматра позајмљеном
имовином која се временом мора вратити. Пословни план такође треба да
садржи прогнозу када и како ће се то догодити.