Spoljni uticaji i održivost poslovanja

Разумевање економске одрживости:

Одрживост се заснива на идеји да све што се може радити у
недоглед је истовремено и одрживо. Према овом тумачењу,
одрживост има економску, социјалну и еколошку компоненту.
Ови фактори се преклапају и у међусобној су интеракцији.

Иако добри финансијски и успешни економски учинци могу
значити да компаније краткорочно преживе, то не мора нужно
гарантовати дугорочну економску будућност и позитивне
еколошке или социјалне резултате. За предузетника
занемаривање еколошких и социјалних питања може бити
препрека дугорочном опстанку.

„Бренд је одржив када се број купаца повећа или су спремни
да више потроше.“
– Слоган једне малопродајне радње из 2001.

Откривање како предузећа заправо опстају у послу је свеукупно
тешко питање. Иако су стручни приручници изузетно ефикасни
и ослањају се на тајне успешних предузетника, такође је
чињеница да је мало успешних пословних људи спремно да
подели своје технике – из јасних разлога.

Постоје изненађујуће мало испробаних, тестираних,
прихваћених, приступачних алата и система за управљање
који се могу користити за предузетнике у развоју. У основи,
може се рећи да је сваки посао специфичан, не постоји посебна
директива коју сви могу следити како би дугорочно преживели
или остварили профит.

Након овога, наравно се поставља питање:

НА КОЈЕ СМЕРНИЦЕ ПРЕДУЗЕТНИЦИ МОГУ ДА СЕ
ОСЛАЊАЈУ
И КОЈИ СУ КЉУЧНИ ФАКТОРИ ЗА ОДРЖИВОСТ?

1. Стратешки приступ
За одрживост у управљању сложеном компанијом је потребно
интегрисати дугорочне економске, еколошке и социјалне
аспекте пословне стратегије, и обезбедити потребне ресурсе
за њену примену.

2. Одговорно корпоративно управљање
Лидери као доносиоци највећих одлука компаније требају
бити одговорни за перформансе одрживости. Сваки лидер
треба да на свим нивоима буде и појединачно одговоран за
континуирани рад организације, укључујући циљеве еколошког
и социјалног типа.

3. Етика пословања
Компанија треба да послује легално и поштено као што су
не примање мита, не подмићивање, поштовање запослених.
Потребно је писмено забележити очекивана понашања,
обезбедити ресурсе потребне за њихово усклађивање и ставити
их на располагање свим заинтересованим странама.

4. Поштовање основних вредности
Предузеће сматра својим основним вредностима заштиту
људског живота и безбедности, једнак третман и право на
здраву животну средину и поштује та права у својим пословним
одлукама.

5. Одговорност за животну средину
Комбиновано разматрање економских користи и утицаја на
животну средину требало би да се појави као одлучујући
елемент у процесима компаније. Будимо посвећени и одговорни
према свим члановима у ланцу снабдевања (добављачи,
партнери, купци)!

6. Партнерство са заинтересованим странама
Компанија треба да сарађује са заинтересованим странама
и пословним партнерима путем отворене, двосмерне
комуникације. Тежимо обостраном задовољству, дугорочној
сарадњи и партнерству. Дајмо пример користећи могућности
које произлазе из наше величине и положаја. Размотримо
и дајмо приоритет према одрживости приликом одабира
пословних партнера. Потрудимо се да факторе одрживости
учврстимо кроз професионалну сарадњу.

7. Транспарентан рад
Континуирано прикупљајмо поуздане податке и информације
о нашим пословним активностима, економским, еколошким
и социјалним утицајима, чинимо их доступним и редовно
информишимо релевантне партнере о њима!

ПЕТ КОРИСНИХ САВЕТА ЗА ОДРЖИВОСТ ПОСЛОВАЊА:

1. Фокусирајмо се на ширу слику!
Људи имају тенденцију да се енергично и без оклевања баве
решавањем најочигледнијих проблема. То је разумљиво и
у неким ситуацијама може имати пословни смисао, али није
увек валидно. Често јепотребно посматрати ширу слику онога
што још увек функционише, шта се може променити и који
проблеми су повезани. Ово је прилика да се боље разуме
тежина и размера постојећих проблема и целокупан пословни
модел компаније – дефинишући њене снаге и слабости.
Пример: Власник малог предузећа примећује да двоје
запослених непрестано праве грешке у инвентару, што доводи
до нетачног евидентирања. Иако би почетна реакција могла
бити отпуштање тих радника, можда би било паметније
испитати да ли их је менаџер који их је ангажовао и надгледао,
правилно обукао.
Ако је менаџер крив, он може добити отказ, али ово није увек
најбоље решење, поготово ако је сарадња између тог менаџера
и постојеће клијентеле у прошлости донела велике пословне
успехе и значајне приходе. У овом случају, преквалификација
је боља алтернатива од отпуштања.

2. Проценимо наше запослене!
Обрачун зарада је често један од најважнијих трошкова које
власник предузећа мора платити. То може укључивати темељну
ревизију особља – како када се појави проблем, тако и током
уобичајеног пословања – како би се осигурало да су прави
људи на правом месту и ефикасно раде свој посао.
Пример: Чест је случај да предузетници ангажују најјефтинију
радну снагу. Међутим, продуктивност ових радника може бити
упитна. Пуно је смисленије запослити некога који кошта 20%
више, али ради 40% ефикасније. Сталним тражењем нових
људи можемо мењати особље када је то нужно за повећање
продуктивности.

3. Обезбедимостални приступ готовини!
Власници предузећа морају предузети кораке како би
осигурали да компанија увек има на располагању готовину,
посебно у кризним временима.
Добар савет: Посета банкарском саветнику и разумевање шта је
потребно за добијање кредита, као и прикупљање информација
о дозвољеној кредитној линији могу бити добри први кораци
у избегавању потенцијалних проблема са краткорочним
финансирањем. Наравно, то укључује додатне ризике, због чега
предузетник мора да има креативне и истовремено ефикасне
идеје како би увек имао одговарајућу количину капитала или
резерви, чак и у хитним случајевима.

4. Почнимо да анализирамо „мале проблеме“!
Иако је важно фокусирати се на ширу слику, предузетник не
би требало да игнорише ни најмање ствари, које чак могу бити
извор великих проблема и негативно утицати на пословање.
Тешко уочљива огласна табла, неадекватни паркинг простори,
лошисаобраћајни услови и неефикасно оглашавање примери су
„малих проблема“ који би могли имати велики утицај на будућност
предузеника.
Пример: Трошкови канцеларијског материјала у основи нису
високи. Међутим, они се могу изненада повећати ако их (уместо
да редовно издвојимо одређени износ за њихово покривање)
наручујемо у неодређеним временским интервалима, само када
су потребни. Слично томе, ако добављач повећа цену својих
производа, потенцијално решење је потрага за новим партнером.

5. Не жртвујмо квалитет!
Управљање трошковима је кључно у кризним временима.
Предузеник мора бити свестан да не жртвује квалитет приликом
одлучивања о променама производа ради смањења трошкова.
Они који желе побољшати своје профитне марже морају бити
опрезни приликом одлучивања о драстичним променама.

На пример, ако пицерија пролази кроз период губитка, власник
може повећати маржу по пици куповином јефтинијих састојака
сира или соса. Међутим, не треба заборавити да ова стратегија
врло лако може да резултира незадовољним купцима, који
неће желети више да купују нашу пицу. Најважније је да
одредимо такве трошкове и који не угрожавају квалитет
готовог производа!

ЗНАЧАЈ РАЗВОЈА ИНФОРМАЦИОНИХ СИСТЕМА
У ПОСЛОВНОЈ ЕКОНОМИЈИ

Важно је напоменути значај информационих технологија
(ИТ) у пословном свету. Предузетничка економија подржана
информационим системима има за циљ да убрза, побољша,
боље и ефикасније дефинише смернице за даљи развој
пословања. Без савремених информационих система данас се
не може одржати готово ниједно пословање, јер се вредност
информација непрестано повећава у данашњој тржишној
економији. Како предузетништво није само пословни избор,
већ и начин живота, информациони системи су кључни за
развој и опстанак.

Информациони системи су структура интегрисаних елемената
чији је задатак прикупљање, складиштење, обрада и
комуникација информација. Предузећа, друге организације и
појединци такође послују на основу тих система, такмиче се на
тржишту, пружају производе и услуге.

Основа за правилан дизајн информационих система је
идентификација стручњака који уносе све релевантне
информације и пружају подршку корисницима система.
Стручњаци се бирају на основу потреба предузећа и делатности
и као такви морају допринети постављеним циљевима.

Предузетници и ИТ стручњаци морају имати релевантне
информације једни о другима и о активностима и
карактеристикама компаније, како би корпоративни
информациони систем био правилно структуриран.

Данас постоји много врста информационих система који
предузетничку активност чине лакшом и ефикаснијом.
Најзначајнији од њих су:

• Маркетиншки информациони систем
• Информациони систем предузећа
• Производни информациони систем
• Систем финансијских информација
• Технолошки информациони систем
• Кадровски информациони систем
• Информациони систем о добављачима и залихама
материјала
• Информациони систем о конкуренцији

Предности употребе информационих система:

Ова решења могу дати главну конкурентску предност у развоју
предузетничке економије, како у културном, тако и у пословном
смислу. Без њих није могуће преживети и развити посао, јер су
највећа светска улагања управо из ове области. Компаније у
свету, које немају информациони систем не могу се такмичити
на тржишту и самим тим аутоматски пропадају.

Компанија, као сложена група елемената коришћења
информационих технологија, побољшава пословање и
подиже га на виши ниво, обезбеђујући тако конкурентност
предузетника и повећавајући квалитет производа. Поред
тога, ИТ такође пружа систематичнија и конкретнија решења
за организовање људских ресурса, што смањује повезане
трошкове и предузетнику штеди значајно време и енергију. На
овај начин предузетник може више улагати у друге факторе,
као што су: развијање корпоративне стратегије, формулисање
планова, стварање креативних идеја, мотивација итд.